Učenje šahovske igre za razliku od učenja umeća življenja, veoma je prisutno na vebu, bezbrojnim knjigama, računarskim programima i simulacijama. Postoje i veoma ozbiljni fakulteti za školovanje šahovskih pedagoga, trenera, majstora.
Strpljivo radeći i učeći po tim uputstvima čovek može zaista mnogo napredovati u svom šahovskim umeću.
Doduše postoje i brojni: učitelji, treneri ličnog razvoja, terapeuti i mentori koji nas uče „životnim veštinama“, „ličnom razvoju“, „uspehu u životu“. Problem je samo što radeći po njihovom uputstvu, većina ljudi postaje još više zbunjena, izgubljena i dezorjentisana, nego što je bila „pre usavršavanja“.
Osećaj NEADEKVATNOSTI redovna je propratna posledica većine ovakvih „obuka“ jer samo je čovek „kome nešto fali“ zapravo dobar potrošač i mušterija. Njihova stalna mušterija.
Učenje šahovske igre – nalaženje slabih mesta
Korišćenje „slabih mesta“ – ličnih slabosti ili „ranjivosti“ targetiranog i „skeniranog“ pojedinca osnova je za njegovu dugotrajnu eksploataciju.
Sve ovo jako liči na šahovsku partiju ali i na hakerske pristupe računarima i računarskim mrežama…
Beli šeširi naravno postoje i ovde, problem je samo što često nemaju istinsku moć i alate barem na približnom nivou onih iz sajberspejsa.
A i da imaju mnogima to ne bi bilo od pomoći, jer beli ne rade bez poziva i odobrenja. Obaška što bi većina ovih zbunjenih, u njima videla, ne pomoć nego: „mnoštvo svojih najgorih PROJEKCIJA“.
Postoji u tom moru profesionalnih „pomagača“ zaista i neki deo istinskih učitelja i „iscelitelja razvojem i rastom“ ali ih nije ni malo lako, brzo i sa sigurnošću prepoznati. Razlog je što se svi predstavljaju gotovo identično…
Možda je signal onih tiših, nenametljivih, koji vas neće „lako prihvatiti“ donekle siguran vodič. Mada neki prevejani naučili su i to simulirati.
Ako bi smo na učenje umeća življenja, iliti „IGRE ŽIVOTA“ primenili iste principe kao kod učenja šahovske igre, rezultat bi nas mogao iznenaditi.
Šah se uči na logičan, mnogima poznat način: OD ZAVRŠNICA. Analogija bi rekla da život trebamo početi učiti takođe od željenog ili suđenog finala: OD SMRTI.
Željen ili ne taj trenutak sve nas čeka na kraju puta, u našoj završnici životne partije. Možda je pravo vreme da krenemo učiti završnice. Pogled na život sa tog mesta zaista menja životnu PERSPEKTIVU.
Jedan takav pogled, daje nam Bergman u filmu: „Sedmi pečat“. Originalna i vredna duboka filozofska i umetnička obrada ove teme.
Film je moguće pogledati na vebu a vredan pažnje je i tekst: Bergmanovo otkrovenje: Sedmi pečat igra smrti ili života?