Учење шаховске игре и умећа живљења

Учење шаховске игре за разлику од учења умећа живљења, веома је присутно на вебу, безбројним књигама, рачунарским програмима и симулацијама. Постоје и веома озбиљни факултети за школовање шаховских педагога, тренера, мајстора.

Стрпљиво радећи и учећи по тим упутствима човек може заиста много напредовати у свом шаховским умећу.

Учење шаховске игре
Иако као свака игра почиње отварањем – шах се учи од краја, од типичних завршница.

Додуше постоје и бројни: учитељи, тренери личног развоја, терапеути и ментори који нас уче „животним вештинама“, „личном развоју“, „успеху у животу“. Проблем је само што радећи по њиховом упутству, већина људи постаје још више збуњена, изгубљена и дезорјентисана, него што је била „пре усавршавања“.

Осећај НЕАДЕКВАТНОСТИ редовна је пропратна последица већине оваквих „обука“ јер само је човек „коме нешто фали“ заправо добар потрошач и муштерија. Њихова стална муштерија.


Учење шаховске игре – налажење слабих места

Коришћење „слабих места“ – личних слабости или „рањивости“ таргетираног и „скенираног“ појединца основа је за његову дуготрајну експлоатацију.

Све ово јако личи на шаховску партију али и на хакерске приступе рачунарима и рачунарским мрежама…

Бели шешири наравно постоје и овде, проблем је само што често немају истинску моћ и алате барем на приближном нивоу оних из сајберспејса.

А и да имају многима то не би било од помоћи, јер бели не раде без позива и одобрења. Обашка што би већина ових збуњених, у њима видела, не помоћ него: „мноштво својих најгорих ПРОЈЕКЦИЈА“.

Постоји у том мору професионалних „помагача“ заиста и неки део истинских учитеља и „исцелитеља развојем и растом“ али их није ни мало лако, брзо и са сигурношћу препознати. Разлог је што се сви представљају готово идентично…

Можда је сигнал оних тиших, ненаметљивих, који вас неће „лако прихватити“ донекле сигуран водич. Мада неки превејани научили су и то симулирати.

Ако би смо на учење умећа живљења, илити „ИГРЕ ЖИВОТА“ применили исте принципе као код учења шаховске игре, резултат би нас могао изненадити.

Шах се учи на логичан, многима познат начин: ОД ЗАВРШНИЦА. Аналогија би рекла да живот требамо почети учити такође од жељеног или суђеног финала: ОД СМРТИ.

Жељен или не тај тренутак све нас чека на крају пута, у нашој завршници животне партије. Можда је право време да кренемо учити завршнице. Поглед на живот са тог места заиста мења животну ПЕРСПЕКТИВУ.

Један такав поглед, даје нам Бергман у филму: „Седми печат“. Оригинална и вредна дубока филозофска и уметничка обрада ове теме.

Витез и смрт играју шах
Завршница партије и живота – Витез и смрт играју шах

Филм је могуће погледати на вебу а вредан пажње је и текст: Бергманово откровење: Седми печат игра смрти или живота?

Scroll to Top