Pešak sa potencijalom – mogao bi biti opis mnogih od nas. Obični smo ljudi, bez posebnog statusa, porekla, darova…
Nismo važne „figure“, a pogotovo nismo kraljice i kraljevi.
Ipak u svakom od nas postoji beskrajan potencijal i mogućnost rasta. Šahovskim rečnikom rečeno – ostaje nam nada da dolaskom do kraja table, postanemo nešto drugo.
Ipak metamorfoza, probražaj pešaka u damu, ili moćnog velikog vezira je na žalost veoma retka.
Pešaci uglavnom prvi stradaju u pozicionoj borbi, bivaju zarobljeni, ostaju nebranjeni ili su čak žrtvovani. Potrošeni i pre faze kada je transformacija moguća. Ipak ako dočekaju završnu fazu partije, šanse im se povećavaju, a potencijal svakog pešaka postaje važan.
Svaki preobražaj, transformacija ili metamorfoza zahtevaju neke „posebne uslove“, zavisno od konkretne priče, pa se ovde neću baviti njima.
Ono što je u pravilu zajedničko je prisustvo nekog dobronamernog, strpljivog i mudrog – učitelja, pomagača, čarobnjaka. Za mnoge je ta figura, u šahu ali i životu, bio čovek kome je ovaj tekst posvećen.
Iskrena vera u vrednost i veličinu potencijala svakog čoveka, čak i kada on sam nije toga svestan, bila je jedna od osnovnih postavki, njegovog pogleda na svet.
Ovu ideju, o mogućnosti rasta i razvoja ljudskih potencijala, proizišlu iz Jungove psihološke teorije, koristio je za uvodni deo govora. Ovaj govor, pohvalu šahu i ljudskom razvoju, obeležio je zatvaranje prvog univerzitetskog prvenstva u šahu, veoma uspelu šahovsku manifestaciju.
Ona se nikada ne bi desila, bez njegove ogromne želje i posvećenosti, ali i ozbiljnog rada na organizaciji.
Priča je o dve velike psihološke teorije, od kojih jedna nema nikakvu veru u razvoj determinisanog čoveka (Frojd). Nasuprot nje je škola sa velikim poverenjem u taj razvoj, a upravo je šah jedan od načina da radimo na njemu…
Pešak sa potencijalom – partija još traje
Radio je Mladen, posvećeno i predano, ulažući sebe u sve što je radio. Trag toga rada, ulaganja, davanja, ostao je na mnogim mestima, u svetu šaha a i izvan njega.
Memorijalni turnir „Sjećanje na Mladena Davidovića“, vraća nam Mladena, barem u mislima i sećanjima.
Možda je njegov dolazak do kraja životne šahovske table, priča o ispunjenju potencijala…
